not a post...
Tako bih volela da neshto zapravo i napishem, ali sam u totalno ne inspirativnom stanju, sve shto osecam, shto znam su secanja...
Mozda ja i nisam toliko jaka koliko mislim da jesam, mozda zapravo i ne mogu da funkcionishem bez svoje srodne polovine!? Mozda su prijatelji upravu, ne treba toliko da biram, ne trebe da se ponasham kao da sam neshto posebno, kap vode koja se chuva za nekog ko ce biti zedan a nece je popiti!? Uporno govorim sebi da ne treba da se osecam kao da mi vreme odlazi-promiche i da cu ostati sama, ali ne mogu, prosto ne mogu da ubedim sebe da to nije sluchaj.
Volim promene, a opet bih se bezuslovno vratila na staro. zashto? Zashto kad' to staro da je valjalo trajalo bi i dalje, ne bi bilo staro nego bi bilo trajno. Verovala sam u to, mozda se nisam dovoljno trudila, mozda nisam zasluzila, mozda nisam dovoljno dobra...ili je ipak takva sudbina pa je sve to ispravno i onako kako treba da bude!? Ali...zashto se onda ja ne osecam tako ??? Zashto me svaki put kada se setim, kada vidim, kada chujem, nekako zaboli-seche kao zilet ? Zashto osecam nesposobnost za dalje, za napred, za drugo, za novo, za bilo shta...?
Opet patetika...mozda je to bio cilj..."ona je mene jednom ostavila i ja sam patio, sada neka ona oseti isto..." mozda je to to, mozda ce ga proci?
Ipak sam pogreshila... Ako si se i ti ovako osecao Izvini, izvini neizmerno izvini...., ali ipak...ja sam se tebi vratila.... I ti se meni vrati !!!!
Mozda ja i nisam toliko jaka koliko mislim da jesam, mozda zapravo i ne mogu da funkcionishem bez svoje srodne polovine!? Mozda su prijatelji upravu, ne treba toliko da biram, ne trebe da se ponasham kao da sam neshto posebno, kap vode koja se chuva za nekog ko ce biti zedan a nece je popiti!? Uporno govorim sebi da ne treba da se osecam kao da mi vreme odlazi-promiche i da cu ostati sama, ali ne mogu, prosto ne mogu da ubedim sebe da to nije sluchaj.
Volim promene, a opet bih se bezuslovno vratila na staro. zashto? Zashto kad' to staro da je valjalo trajalo bi i dalje, ne bi bilo staro nego bi bilo trajno. Verovala sam u to, mozda se nisam dovoljno trudila, mozda nisam zasluzila, mozda nisam dovoljno dobra...ili je ipak takva sudbina pa je sve to ispravno i onako kako treba da bude!? Ali...zashto se onda ja ne osecam tako ??? Zashto me svaki put kada se setim, kada vidim, kada chujem, nekako zaboli-seche kao zilet ? Zashto osecam nesposobnost za dalje, za napred, za drugo, za novo, za bilo shta...?
Opet patetika...mozda je to bio cilj..."ona je mene jednom ostavila i ja sam patio, sada neka ona oseti isto..." mozda je to to, mozda ce ga proci?
Ipak sam pogreshila... Ako si se i ti ovako osecao Izvini, izvini neizmerno izvini...., ali ipak...ja sam se tebi vratila.... I ti se meni vrati !!!!
Posted by dragynja at 12:58 PM::
--------------------oOo--------------------
1 Comments:
Ok, nisam u toku pa moram da pitam. Koliko je proslo od raskida? Ti si njega vec jednom ostavila? Jel bilo razloga za to? Koliko ste bili dugo zajedno? Da budem iskren, najvise mrzim te igre i igrice...ne mogu da verujem da te je ostavio da bi ti sada malo patila...uzas. Vidim da ga volis, tacnije trenutke koje si sa njim imala. Okreni telefon, pitaj ga, da li ima sanse da se pomirimo? Ako je odgovor negativan, hvala lepo, prijatno i dovidjenja. Raskrsti sa tim i idi dalje. Veruj mi, pojavice se neko drugi, bice tesko ali ce se pojaviti.
Izvini sto se mesam a i ne poznajem te...
pozdrav
Objavi komentar
<< Home