Napisano pre par meseci, objavljeno prekasno....

""Patetika na nivou...

Nekako sve izgleda tako lako I casual kao da bih mogla da se vratim na stari nachin funkcionisanja po principu:"samo opushteno",‌ mada mislim da vishe neznam shta to znachi!? Bilo je lakshe kada sam ja bila ta koja je njega ostavila, tada sam imala 19 god. I sve je josh izgledalo lako, puno ljudi oko mene, posao zamajavanje I zaokupljenost preko celog dana I noci I gomila slatkih lica chije su okice uprte u mene, nije bilo vremena za razmishljanje a uvek je bio tu kada mi je zatrebao kao Shto sam i ja bila tu za njega. Nije mi chak ni mnogo zao shot sam tako postupila jer da nisam verovatno mi se gomila stvari, koja me je nachinila ovakvom kakva sam, nebi ni desila. Mozda neke dogadjaje nije ni trebalo da osetim na svojoj kozi, a mozda je I trebalo jer kazu da ono shot te ne ubije to te ojacha paaa...mozda me je I ojachalo samo ja to ne primecujem. U svakom sluchaju sada je znatno drugachije. Za 3 god. koliko smo bili razdvojeni ni on ni ja nismo bili cvecke, radili smo svashta, bili svuda I bili sa drugim ljudima a ponajvishe zajedno, ali ne javno I to je bilo ok dok se oboje nismo dovoljno izludeli I reshili da opet budemo par I to OZBILJNO! Onda po prvi put u zivotu ja pochinjem da razmishljam o nekoj stabilnoj buducnosti sa njim I o porodici, po prvi put sam opushtena totalno, po prvi put me nije interesovalo nishta u shta on nije ukljuchen, po prvi put sam bila predata 1oo% , po prvi put sam pochela da se pribojavam od nekog kraja I po prvi put postah patetichna, sebichna I posesivna a to je ono shot nikada nisam zelela. U principu sa njim sam bila dosta onog shot nisam zelela, ali bila sam to pomalo I van njega pa sam smatrala da je sve ok I preko svega prelazila, na sve se navikla I sa dosta stvari se pomirila zarad njega, a sada treba da se vratim na isti polozaj kao shto je prvi put bilo posle njega I sve to mi izgleda nerealno I teshko. Kaze: "to shot sam te ostavio ne znachi da te ne volim" I "ovako je bolje redje se vidjamo-manje se svadjamo a I dlje se volimo" ‌ kakvo je to razmishljanje uopshte !?? To je moglo tako dok nije bilo ozbiljno ali sada mislim da bih poludela kada bih ga videla u drushtvu neke druge devojke. Lepo je rekao kada je raskinuo da nece da bude samnom I da je to chvrsto odluchio I ja sam se sa tim pomirila, a onda posle 2 dana zove da pita kako sam, a posle 4 da dodjem do njega da cooliramo! Pa majku mu nismo vishe deca, toga vishe nema-tolerancije vishe nema!
Ne razumem, nisam pametna, neznam shta mi je chiniti!?
Dok se uspavljujem razmishljam kako cu sutra pametno da mu kazem: "ako me ne zelish nemoj vishe da me zovesh", ali kada se ujutru probudim shvatim da nisam dovoljno jaka za te bitke I onda...onda sve ispochetka....

Zaostavshtina od pre neko tuzno veche:
Odavno nisam izgubila nekog koga volim jako,a sada kada sam ponovo u toj igri osecam se kao da mi ceo svet puca pred ochima I da ne postoji bolje sutra! Ovog puta izgubih neshto vredno vrednije od svega shot imah I nemogu da se pomirim sa tim. Prijatelji misle da sam jaka jer tako pred njima izgledam, ali sada kada sam ostala sama sa sobom ne mogu da se sastavim I saberem svoje misli a kamoli da ih usmerim u nekom drugom boljem pravcu. Ne pomaze mi ni to shot mi je kompjuter pun nashih zajednichkih slika pa gde god da se osvrnem I shta god da radim tu je on I nezasito me proganja iz sekunde u sekundu... ""